Da,svaka rec je na svom mestu...Istina koja ne samo boli vec uzasno ponizava.Ponizenja na racun onih koji se jos i rodili nisu,a i nemaju se gde roditi.Oni nece imati svoju domovinu,oni nece osetiti ponos za svoje pretke(vesto ce ih izbrisati)i za svoju istoriju.Pitace se jednog dana ti nasi nerodjeni sa koje planete su pali,gde su im koreni?Pitace se ko su im roditelji?Pitace se verovatno u istom nekom redu za vizu,ali vizu za nazad u Srbiju...Jer kad sva ludila prodju jednom se vratiti moraju.Jednom ce svejedno pamet uzeti vrh nad gluposcu i moral nad nemoralom.Tako da ce oni koji se budu rodili poceti da postuju sebe i svoj rod.Ja verujem u to JEDNOM,a do tad se mora nekako preziveti.Kazem preziveti jer vise nije interesantno ziveti u ovoj zemlji Srbiji.Toliko se sve izlizalo da tekstovi poput vaseg zabole(istina uvek zaboli).Za normalnog coveka svelo se sve na otvaranje sajta NSPM-a i trazenje pametnih misli.Sve drugo je do te mere zagadjeno da se normalni moraju distancirati,ta distanca ce biti spas za sve nas koji ne pristajemo da igramo u tom kolu.Ne zato sto mi ne znamo te korake(ti koraci se ocas posla nauce)vec zato sto ne pristajemo da ih naucimo.Necu da me nauce da velicam homoseskualce(nemam protiv da i takvi postoje)jer imam sasvim drugu predstavu i shvatanje ljubavi.I nema tu govora o slobodama zna se sta je normalno a sta nenormalno.Ja svom sinu ne zelim da postane homoseksualac pa ne mogu biti toliki licemer da to podrzavam i odobravam.Upitao bih sve normalne ljude zele li da im muska deca budu homoseskualci a zenska deca lezbejke?Za normalnog coveka odgovor se zna...Jadni mi sto nismo u trendu,kakva tragedija sto nismo evropejci...To je samo jedan osvrt na Vas fantasticni tekst,a kad bih o svemu-roman bi se mogao napisati.Zato cu samo reci,onu staru narodnu"zemljo otvori se..."STID...STID...STID...
Preporuke:
0
0
2
sreda, 01 april 2009 23:03
Neofit77
Sjajan tekst.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 02 april 2009 09:32
Srebrni
Ma sve je ovo super, ali jel ima neki konkretan predlog, sta, kako, gde, kada, zasto? Iskreno receno, stvarno sam umoran ovih clanaka koji mi po ko zna koji put pevaju istu pesmu o tome kako smo jadni end ugnjetavani end ispranog mozga end ponizeni, itd... itd...
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 02 april 2009 09:51
Romanija
U ovakvim trenucima ocaja (zato sto sam svjesna da je Vas tekst potpuna istina o majci nam Srbiji) vracam se Zavestanju Stefana Nemanje:
"Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod - izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika. Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je tuđinac onoliko osvojio i pokorio, koliko ti je reči potkrao i svojih naturio."
Slusajuci nase Tv stanice, citajuci novine i forume, dolazim do zakljucka da nam je i jezik nas u velikoj opasnosti. Poslednji bastion odbrane nacionalnog bica, njegove cjelovitosti. Zivim u Ukrajini i vidim kako sa Zapada pokusavaju da "skrpe" naciju koja ce (obzirom na autora) biti konjica na glavni cilj -Rusiju. Ali ostaje nada:
"Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će tako osvojen deo zemlje i narod kad-tad vratiti svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu"
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 02 april 2009 11:00
Milan
Izvanredan tekst, istinit uvid u naše stanje. Ima mnogo ljudi koji osećaju slično, ali nemamo svi dara da to ovako jasno i uobličimo. Mislim da je osnovno pitanje „Šta da se radi?“. Šta da radi svako od nas, pa da ovo stanje promenimo. Ima li jasnih ideja koje bi bile odgovor na to pitanje? Da li je i jedna od ponuđenih političkih opcija na našoj sceni sposobna i u mogućnosti da ostvari pozitivnu kvalitativnu promenu u Srbiji, neku vrstu „kvantnog skoka“ i nekakvog Kopernikanskog preokreta? Ako jeste, hajdemo je svi zajedno otvoreno „pogurati“. Ako nije, hajdemo stvoriti novu koja će to moći. Usmerimo energiju ka tome da odgovorimo na pitanje „Šta nam valja činiti?“. A čim nađemo odgovore, onda da to i činimo, kroz neku moguću novu organizovanu opciju, ili kroz postojeće.
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 02 april 2009 13:10
LOLA
Tekstu nemam šta ni da dodam ni da oduzmem.
Voleo bih da pročitam mišljenje autora teksta o tome da li postoji neka nada za nas Srbe ili je baš sve tako crno, izgubljeno, bez budućnosti i bez teritorije.
Slažem se sa Milanovim mišljenjem, nije dovoljna analiza trenutnog stanja nego opše prihvatljiv predlog kako nešto promeniti, da ne kažem vlast. U Srbiji trenutno ne vidim vodju za promene. Možda neko ima predlog...
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 02 april 2009 13:32
vuk, onaj pravi
Do bola tačno! Između redova proviruje motka, kao jedino sredstvo koje nam je još preostalo. Za neupućene, ćutanje je zlato. Mislim, o srebru end umoru nije bilo reči.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 02 april 2009 22:48
Šta to i odakle smrdi ?
Odličan tekst, NSPM sa većinom autora daje makismum u okviru svog delovanja.
Ne očekujmo od njih više od toga !
Diktatura će postati sve jasnija i brutalnija. Kada je palo i poslednje lažno obećanje nema se više iza čega sakriti, tu ni kriza ne pomaže. Diktatura se može srušiti na samo jedan način. Znaju to i autori NSPM, znamo to i svi mi, ali ćutimo.
Možda će prvi progovoriti radnici Zastave zadovoljni posle "milionskog posla" sa Fijatom. Ipak su oni jedni od najzaslužnijih za ishod proteklih izbora. Toliko o srebru i motkama...
Preporuke:
0
0
9
petak, 03 april 2009 13:37
Dimitrije
Svaka Čast!!!
Preporuke:
0
0
10
petak, 03 april 2009 18:13
Dragan Milosavljević
Odgovor Srebrnom I deo
Verovali ili ne, u svim režimima, uključujući bravarev, lakše mi je bilo kao novinaru da doprem do javnosti nego sada. Kada nova misao u Srba prevagne kao otrežnjena svest o ozbiljnosti našeg poloažaja, svi ćemo od pasivnih posmatrača sopstvene propasti postati ljudi dostojni vremena i zadatka.
U prvoj etapi, uporno, disciplinovano i hrabro treba se boriti za oslobođenje medija.Za široko obelodanjivanje informacija i analiza, ne samo pravog stanja u zemlji već odnosa snaga u svetu i naših šansi za takvu vrstu saradnje, bilo koja strana sveta je u pitanju, na koju su osuđene sve male države. Saradnje koja bi obzbedila makar opstanak države i naroda.
Predlažem nedeljnik respektabilnog tiraža sa izborom najaktuelnijih tekstova NSPM, širokog spektra, od politike, preko ekonomije do kulture, oko koga bi se okupio roj akcionara boraca za istinu i spas Srbije. Istinskih patirota.To nije nešto nezamislivo (koliko ja znam autori za NSPM pišu bez honorara).
Zalagati se za istinski slobodan medij po meni je primerenije od očekivanja da neko servira gotova rešenja. Sa potpunijim sagledavanjem uzroka ovdašnje krize, onu koja tek dolazi, mogli bismo sačekati sa ljudima sposobnim da se odgovorno nose sa njom i spreče socijalne lomove i autoritarne odgovore, posezanje za nasiljem ove nazovi elite.
Preporuke:
0
0
11
petak, 03 april 2009 18:13
Dragan Milosavljević
Odgovor Srebrnom II deo
Drugo je pitanje što bi za tako nešto bio potreban spoj jake volje i kapitala onih ljudi koji su shvatili da će sa propalom Srbijom propasti i oni i najzad, malo razmišljanja šta sve možemo umesto dosadašnje juranjave za kraljevima i prinčevima trgova, krađe slika i nameštaja iz parlamenta i lupetanja... u šerpe po izboru velikog brata.
Ima više razloga danas za bacanja jaja na TV Bastilju, Politiku, (na B 92 mućkove) nego zbog marisanja na lokalu l996. Inače da vas pozovem u šumu, a da pritom ne odem i sam, nije red (bližim se sedamdesetoj).
Inače, činjenica je da deca očeva “šumaca“, koji su vladali pola veka, vladaju i danas.Ali, ti šumci imali su makar ono što se kod prpošnih bikova zove beli bubrezi.
.jpg)
"Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod - izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika. Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je tuđinac onoliko osvojio i pokorio, koliko ti je reči potkrao i svojih naturio."
Slusajuci nase Tv stanice, citajuci novine i forume, dolazim do zakljucka da nam je i jezik nas u velikoj opasnosti. Poslednji bastion odbrane nacionalnog bica, njegove cjelovitosti. Zivim u Ukrajini i vidim kako sa Zapada pokusavaju da "skrpe" naciju koja ce (obzirom na autora) biti konjica na glavni cilj -Rusiju. Ali ostaje nada:
"Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će tako osvojen deo zemlje i narod kad-tad vratiti svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu"
Voleo bih da pročitam mišljenje autora teksta o tome da li postoji neka nada za nas Srbe ili je baš sve tako crno, izgubljeno, bez budućnosti i bez teritorije.
Slažem se sa Milanovim mišljenjem, nije dovoljna analiza trenutnog stanja nego opše prihvatljiv predlog kako nešto promeniti, da ne kažem vlast. U Srbiji trenutno ne vidim vodju za promene. Možda neko ima predlog...
Ne očekujmo od njih više od toga !
Diktatura će postati sve jasnija i brutalnija. Kada je palo i poslednje lažno obećanje nema se više iza čega sakriti, tu ni kriza ne pomaže. Diktatura se može srušiti na samo jedan način. Znaju to i autori NSPM, znamo to i svi mi, ali ćutimo.
Možda će prvi progovoriti radnici Zastave zadovoljni posle "milionskog posla" sa Fijatom. Ipak su oni jedni od najzaslužnijih za ishod proteklih izbora. Toliko o srebru i motkama...
Verovali ili ne, u svim režimima, uključujući bravarev, lakše mi je bilo kao novinaru da doprem do javnosti nego sada. Kada nova misao u Srba prevagne kao otrežnjena svest o ozbiljnosti našeg poloažaja, svi ćemo od pasivnih posmatrača sopstvene propasti postati ljudi dostojni vremena i zadatka.
U prvoj etapi, uporno, disciplinovano i hrabro treba se boriti za oslobođenje medija.Za široko obelodanjivanje informacija i analiza, ne samo pravog stanja u zemlji već odnosa snaga u svetu i naših šansi za takvu vrstu saradnje, bilo koja strana sveta je u pitanju, na koju su osuđene sve male države. Saradnje koja bi obzbedila makar opstanak države i naroda.
Predlažem nedeljnik respektabilnog tiraža sa izborom najaktuelnijih tekstova NSPM, širokog spektra, od politike, preko ekonomije do kulture, oko koga bi se okupio roj akcionara boraca za istinu i spas Srbije. Istinskih patirota.To nije nešto nezamislivo (koliko ja znam autori za NSPM pišu bez honorara).
Zalagati se za istinski slobodan medij po meni je primerenije od očekivanja da neko servira gotova rešenja. Sa potpunijim sagledavanjem uzroka ovdašnje krize, onu koja tek dolazi, mogli bismo sačekati sa ljudima sposobnim da se odgovorno nose sa njom i spreče socijalne lomove i autoritarne odgovore, posezanje za nasiljem ove nazovi elite.
Drugo je pitanje što bi za tako nešto bio potreban spoj jake volje i kapitala onih ljudi koji su shvatili da će sa propalom Srbijom propasti i oni i najzad, malo razmišljanja šta sve možemo umesto dosadašnje juranjave za kraljevima i prinčevima trgova, krađe slika i nameštaja iz parlamenta i lupetanja... u šerpe po izboru velikog brata.
Ima više razloga danas za bacanja jaja na TV Bastilju, Politiku, (na B 92 mućkove) nego zbog marisanja na lokalu l996. Inače da vas pozovem u šumu, a da pritom ne odem i sam, nije red (bližim se sedamdesetoj).
Inače, činjenica je da deca očeva “šumaca“, koji su vladali pola veka, vladaju i danas.Ali, ti šumci imali su makar ono što se kod prpošnih bikova zove beli bubrezi.